уторак, 26. август 2014.

Нећу у Ушће и тачка!


Не волим тржне центре, поготово не оне огромне. После само 15 минута заврти ми се у глави од гужве, врућине или клима, немања ваздуха, гомиле напирлитаних удавача и квази фрајера, који немају други смисао живота од ''блејања'' у тржном центру. Људи проводе више времена у тржном центру него напољу!

Тржни центри су саставни део америчког начина живота од настанка потрошачког друштва током 50-тих година прошлог века. Европа је такав модел прихватила 20 година касније. А Србија? Од како су се отворили, на велика врата, као да се отворила у најмању руку Опера или Национална галерија, иду ми на живце. У ''Ушћу'' сам била до 5 пута, као и у ''Делти''. И то ми је превише! Сви излози личе једни на друге, све продавачице су из истог калупа, сва деца су нервозна и плачљива, а како и не би била. Бесплатан паркинг је погодност!? Ма само би још требало да ми га наплате, када ми је сваки пут потребно барем 15 минута да пронађем где сам оставила аутомобил! На крају, али не и најмање важно, у тржни центар не можете да уведете вашег љубимца.

Када сам ја била мала, са мамом и сестром сам барем једном недељно долазила до града. Маршута је била стална, но ипак увек другачија. Трамвај број 1 је у то време постојао и возио до Калемегдана. Пут трамвајем, од Старог Кошутњака до града је прелеп! Прво на списку, када изађемо из трамваја је Кнез Михаилова улица - кокице или сладолед, у зависности од годишњег доба, а затим лагана шетња, без нервозе, гурања, пожуривања. Гледале смо излоге, причале, смејале се, а када би се умориле, селе би на неку клупу да предахнемо и наставимо даље. Позориште или биоскоп, пре ручка, у зависности од репертоара, затим чорбица у некој финој кафаници, па виршле уличарке или пљеска у Балканској, па даља шетња. Када би нас излог привукао, ушле би унутра. Пресвлачиле се, огледале, куповале или не, али се увек добро забавиле.

Изаберите један дан и посветите га шетњи са својим малишанима, а куповину обавите уз пут. Све радње које постоје у тржним центрима постоје и напољу, али нема клаустрофобије и има ваздуха! Обећавам добар провод!


Можда се на самом крају питате због чега сам вам написала овај текст? Дакле, сваки дан, макар једном чујем питање или констатацију како би било добро да је бутик Les petits нпр. у Ушћу. Е па, нећу у Ушће и тачка! 

Нема коментара:

Постави коментар

LinkWithin

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...