Малишани напуштају шарање по папиру и почињу да цртају популарног Чича Глишу у трећој години живота: кругове који представљају главу и тело, четири штапа за ноге и руке. Потом почињу да додају и детаље као што су уста и нос, да би око шесте године његов човек имао комплетно тело. Мали уметник тада црта своју кућу, дрвеће, цвеће,... Његови цртежи су више одраз маште него стварности. Тиме вам омогућује да откријете његов унутрашњи свет.
Дакле, оловке и бојице помажу детету да прикаже свој свет, па тако откривају и његов карактер, жеље и начин на који доживљава стварност. Такође, цртежи приказују и његове најскривеније страхове које тешко може изразити речима. Наоружана папиром и оловком, чак и она најмлађа деца својим страховима и несигурностима успевају да дају облик и боју и на тај начин их ублаже.
То није све! Цртеж је и најнепосреднији начин којим дете комуницира с одраслима, посебно са својим родитељима. То је и основно средство да изрази своју нелагоду или страх и да затражи помоћ. Важно је знати их препознати јер нам помажу да боље упознамо психу свог детета.
Начин цртања
Начином цртања дете открива темперамент. Срамежљиво дете вући ће танке линије, а прелаган потез открива и бојажљивост, хиперсензибилност, интровертно и често врло суздржано дете. То може бити и знак потребе за више пажње, одобравања и похвала. Енергично дете ће јако стискати оловком по папиру. Кад је потез пренаглашен, до те мере да је дете бојицом готово пробушило папир, то би могао бити знак велике таштине. Ипак, чешће открива доста агресивно и хировито дете. Маштовити воле да цртају кругове, благе облике (округли дим из димњака). Супротно њима, живахно дете више воли углове, равне црте (шиљато дрвеће).
Избор боја
Отворено и живо дете користиће топле и живе боје (жуту, наранџасту, црвену). Нежно и мирно бираће хладне боје. Цртање плавом бојом са шест година поручује да не жели да остане беба. Црно је боја страха, али и бело. Ако се дете блокира пред чистим папиром или оставља пуно празног простора на свакој страници, можда се боји празнине или има потребу за јаснијим границама, потребу да му родитељи кажу докле сме ићи. Ако предност даје бојама као што су црна и жута, то може значити љубомору (односно страх да не изгуби нечију љубав). Боју треба гледати у вези с приказаним предметом: црвена лица људских ликова могу бити одраз потиснуте агресивности и потребе детета да је избаци из себе.
Симболи
Вода, кућа, сунце, животиње – најчешћи су мотиви дечијих цртежа. Приликом цртања мачке или пса дете нам открива много тога о себи. Маца која се мази цртеж је детета које воли да и само буде мажено. Неки елементи цртежа могу бити повезани с дечијим страховима: чудовишта, али и мишеви, пауци, змије, инсекти. Често цртање крви, доктора или болнице може указивати на нелагодност. Сунце у дечијој подсвести представља оца. Ако је замрачено или превише удаљено од остатка цртежа, може означавати потребу за већом комуникацијом с оцем. Кућа је симбол мајке. Кров пламено црвене боје може се повезати с агресивношћу усмереном према лику мајке, док улазна врата затворена катанцем или великим кључем могу бити знак страха од ''напада'' других људи или знак дететове жеље (коју родитељи потискују) да врата његовог дома буду отворена његовим пријатељима. Прозори такође играју врло важну улогу у дечијој симбологији: прозорска окна пуна цвећа одражавају радост, а затворени прозори или прозори с решеткама одраз су страха од отварања према другима. Отворени прозори, с друге стране, показују дететову уравнотеженост. Листови који падају с дрвећа представљају страх од самоће и жељу детета да поново буде сасвим мало, заштићено и увек у близини родитеља. Посебну пажњу треба обратити на ципеле, стопала и ноге: ако дете црта родитеље босе, без стопала или ногу, то може да значи да нема довољно поверења у њих и да му је потребно више сигурности.
Распоред цртежа на папиру показује нам како се дете уклапа у своју околину. Лево значи прошлост и приврженост мајци, десно будућност и оца. Црте усмерене нагоре представљају дететове снове, а окренуте надоле његов свакидашњи живот. Дете сигурно у себе сместиће цртеж у средини папира.
Родитељи никако не би требало да анализирају сваки цртеж, јер ће дете изгубити поверење у себе и вољу за цртањем ако осети да га надгледају. Останите уз њега и пустите га да самостално црта. Чувајте дететове цртеже. Они ће вам откривати његове мале тајне све до 12. године. После тога, дететово стваралаштво више није спонтано. Не постоји чудесни рецепт за разумевање и тумачење дечијих цртежа. За анализу се мора узети више цртежа из једног раздобља и с различитим темама. У њима ћете пронаћи исте знакове осећајности, јер дете се изражава својим делом, без обзира на садржај цртежа.
Нема коментара:
Постави коментар