Скупа је. Често непрактична. Плашимо се да ће
је наше госпођице брзо прерасти. Поједине комаде је тешко одржавати. Наши
мужеви уопште не разумеју ту нашу потребу, па је још додатно пакујемо у кесе,
кријемо и извлачимо из плакара правећи се као да је одувек и била ту. Дакле,
због чега толико волимо ову одећу? Можда имам одговор на то питање.
Сетите се детињства, дечаци су се играли
аутићима, а девојчице луткама. Обожавале смо игре облачења, да чешљамо и улепшавамо
наше лутке, бирамо им гардеробу и стално молимо маме и баке да нам купе или
сашију неки нови комад за њих. А затим ципеле! Уз сваку хаљину другачије, уз
панталоне опет нешто друго, па шеширићи, траке за косу, торбице, па чак и
слатке љубимце. Данас смо одрасле, али мислим да је наша љубав према играма
облачења остала на нивоу када смо биле девојчице. Због тога и волимо брендирану
одећу за нашу децу. Зато што желимо да буду неодољиви, најслађи. И наравно,
због тога што уживамо у играма облачења!
Моје срце се истопи када видим какву фацу моја
госпођица направи када неко прође поред ње и каже јој:''Јој, како си ти слатка.
Дивна ти је та хаљина!'' Обожавам да је облачим у прелепу гардеробу, било да је
она из нашег бутика или не. Размазила сам је? Вероватно да. Али, мислим да сам
себе размазила далеко више!
Нема коментара:
Постави коментар