Инфекције уринарног тракта су
најчешће инфекције код деце. Јављају се у свим узрастима и то чешће код дечака, у периоду новорођенчета и раном детињству. Узрочници су бактерије из дебелог
црева Echerichia coli, Proteus, Klebsiella, Enterobacter, које доспеју у
мокраћу најчешће одозго из завршетка дебелог црева или путем крви у току сепсе.
Инфекција
може ићи од обичне бактериурије здравог детета (налаз бакетрија у урину је
позитиван), преко циститиса до пијелонефритиса (бактеријско запаљње бубрега).
Уринарна инфекција подразумева налаз од 100.000 клица и више у 1мл урина.
Клиничка слика варира од узраста, а може бити асимптоматска код новорођенчади
дете је поспано, узнемирено, одбија храну, темепратура је обично повишена и то
код циститиса до 38,5°C, а код пијелонефритиса преко 39 °С, јавља се и
повраћање и пролив, па се може посумњати и на цревну инфекцију. Старија деца
могу да пријаве учестало мокрење, пецкање и бол при мокрењу, као и бол у пределу
бубрега.
Поред
биохемијске и бактериолошке анализе урина, потребно је урадити и биохемијску
анализу крви, параметре као што су C-реактивни протеин и друге, а ако је
потребно и анализе везане за функцију бубрега и мокраћне бешике..
Како правилно узети узорак урина?
Код
беба постоје самолепљиве кесице за урин, дете се претходно окупа, залепи се
кесица, она сме да стоји највише пола сата, уколико беба не мокри, поступак се
понавља. Саветује се да се беба подоји или му се да млечна формула, како би
убрзо мокрило, па се онда окупа и постави се кесица или чаша за урин па се
сачека да дете мокри. Родитељи знају како је све ово јако тешко извести код
мале деце. Кесица притом може и да се контаминира бактеријама из столице, па се
добијају лажно позитивни резултати. Најидеалније је сакупити урин директно у
стерилну чашу. Код старије деце који контролишу сфинктер, претходно вече их
окупати, па ујутру узети средњи млаз урина у стерилну чашу за урин.
Са
терапијом се креће одмах, нарочито ако инфекцију прати повишена телесна
температура, јер се онда сматра да је инфекција захватила бубреге. Терапија
траје 7-10 дана. Антибиограм уринокултуре треба да потврди правилан избор лека
од стране педијатра.
Код
деце млађе од две године после главне терапије се даје профилакса, малим дозама
антибиотика, да би се дете заштитило од поновних инфекција. Наравно, раде се
сва потребна испитивања функције уринарног система, да би се искључиле
аномалије. Прва три месеца се раде редовне контроле урина једном месечно, јер
су рецидиви чести, а мање симптоматски од прве инфекције. Код деце старије од
две године се не раде даља испитивања, јер се сматра да би се урођене аномалије
уколико постоје до друге године већ испољиле.
Превенција
Састоји
се у редовном одржавању хигијене, редовно мењање пелена код беба. Исхрана
мајчиним млеком је природна заштита од свих врста инфекција. Пошто код беба
уринарне инфекције немају јасне симптоме, педијатри врло често сумњају на
уринарну инфекцију, ако нема других јасних узрока повишене температуре.
На
самом улазу уретре код беба и мале деце се увек налазе неке бактерије, па је
редовна и правилна хигијена јако битна у том узрасту. Наиме, брисање после мокрења, се ради од уретре
према чмару, а не обрнуто и дете треба томе научити.
Јако
је битно да се прва уринарна инфекција излечи у потпуности, јер свака поновљена
инфекција је тежа, бактерије постају отпорне на антибиотике, па може доћи и до
оштећења бубрега уколико инфекција пређе у хроничну. Код беба је прва уринарна
инфекција пијелонефритис (инфекција бубрега), а код старије деце је то
циститис, који има блаже симптоме и мањи ризик за оштећење бубрега.
Текст саставила:
mr.ph.spec..Весна Станковић-Којић, специјалиста
фармацеутске здравствене заштите
Апотека „Станковић“, Горњоградска 50, Земун
тел.011/2100169
email:
apoteka.stankovic@gmail.com
Нема коментара:
Постави коментар