Породични празници

Моја мала госпођица данима прича:''Ускоро ће Божић'' кад год угледа јелку или украсе и све то захваљујући цртаћима које прати на нашем омиљеном Minimax каналу. Дух Божића се у Београду не осећа, а да не говорим о дивним, породичним празницима који му претходе у недељама које предстоје. Вероватно је већина од вас и заборавила на њих (признајем, и ја сам претходне године) – Детињци, Материце и Очеви. Суштина ових празника јесте окупљање породице и обнављање њеног заједништва, а лепе успомене на ове празнике ређају се као слике у глави док ово куцкам. Желим да се и моја девојчица једнога дана сећа ових празника са осмехом на уснама.

Први у низу је празник Детињци, који се слави трећу недељу пре Божића, тако да ове године пада у недељу 23. децембра. Имате неколико наредних дана да деци откријете или их подсетите на овај празник и дате им могућност да размисле и припреме свој откуп. Није важно да ли ће то бити јабука, цртеж или фигурица од пластелина, важно је да се дете потрудило и забавило. На сам дан, ујутру, када се дете пробуди, вежите га канапом, гајтаном или каишем (тако је мене везивала бака) за руку или ногу, па за сто. Вежите сву вашу децу, чак и ону ''велику'', биће забавно и њима. Док се не откупе, нема одвезивања!

Недељу дана након Детињаца, у недељу 30. децембра, славе се Материце. Колико је смеха било у кући док смо вребале маму и баку да их вежемо! А онда трк низ степенице до комшинице, па до друге, а затим њихова деца код нас и тако цели дан.  Ја сам већ припремила неке поклончиће! Имате времена, припремите колач који ваше дете највише воли, средите се као за излазак, упакујте поклончиће у украсне кутијице, забавите се!

И за сам крај, ове године само дан пре Божића, на Бадњи дањ, славе се и Очеви или Оци, како је моја бака звала овај празник. Тата је знао да се искраде из куће пре него што се пробудимо, све што личи на канап носио је и сакривао у ауто, а онда долазио, седео и правио се да је дан као и сваки други. Једне године смо морале да га вежемо трегерима! Друге смо покушале да останемо будне целу ноћ. Више година за редом бака нас је будила у рану зору, док још сви спавају, са канапом за сваку у рукама, тихо, најтише и заједно са нама се шуњала до татиног и маминог кревета како би га везале! И нисмо пуштале све док нисмо биле задовољне поклоном.